“Šest puta sam umro i vratio se u život”: Neobična priča iz Tanzanije koja šokira i inspiriše

Uvod: Gde prestaje medicina, a počinju misterije?

Priče koje se graniče sa natprirodnim oduvek su privlačile pažnju javnosti. Ipak, kada neko tvrdi da je “umro šest puta i svaki put se vratio u život”, prirodno je zapitati se – da li je u pitanju istina, zabluda, medicinsko čudo ili nešto drugo?

Ismail Azizi, 40-godišnjak iz Tanzanije, jedan je od onih čija životna priča izaziva nevericu, strah, ali i empatiju. Njegovo iskustvo detaljno je prikazano u YouTube dokumentarnom filmu, a priča koju prenosi deluje kao iz mešavine medicinskog dosijea i afričkog folklora.

Početak neobičnih događaja: Nesreća na poslu

Sve je, prema njegovim rečima, počelo nakon teške nesreće na radu, kada je Ismail navodno proglašen mrtvim. Njegovo telo je preneto u mrtvačnicu, a porodica je već počela sa pripremama za sahranu – sve dok, na opšte iznenađenje, nije ustao i povratio svest.

Strah i panika zavladali su među prisutnima. Ljudi koji su ga videli, uvereni da je reč o “duhu”, pobegli su glavom bez obzira.

Slučajevi koji su sledili: Malarija, koma, ujed zmije…

Ismail tvrdi da su se slične situacije nastavile još pet puta – svaki put pod različitim okolnostima:

• Drugi put: Malarija i sahranjivanje dok je još bio živ. Probudivši se u kovčegu, šokirao je okupljene.
• Treći put: Saobraćajna nesreća i koma – ponovo proglašen mrtvim.
• Četvrti put: Ujed otrovne zmije i čak tri dana u mrtvačnici, pre nego što se “vratio”.
• Peti put: Pad u jamu nakon kojeg je ostao bez svesti i za koga su svi mislili da neće preživeti.
• Šesti put: Pokušaj spaljivanja od strane meštana koji su ga se plašili, nakon čega je navodno “umro od gušenja”, ali se opet probudio u mrtvačnici.

Posledice: Život u izolaciji i stigma

Danas, Azizi živi potpuno sam. Bez porodice, prijatelja i podrške zajednice, izolovan je jer ga meštani smatraju “vračem”, “duhom” ili “nečistim bićem”.

“Ljudi me ne prihvataju. Plaše me se. Život mi je uništen,” kaže Azizi, pokazujući ožiljke na telu kao svedočanstvo trauma koje je prošao.

Mnogi u njegovom selu potvrđuju da su bili svedoci bar jednog od događaja i da ih je to duboko uznemirilo.

Medicinski pogled: Da li je ovako nešto moguće?

Iako zvuči kao mit, postoje medicinski dokumentovani slučajevi koji donekle objašnjavaju ovakve situacije:

• Lažno proglašavanje smrti – u retkim slučajevima, kod veoma niskog krvnog pritiska ili srčanih aritmija, može doći do pogrešne dijagnoze.
• Koma i “locked-in” sindrom – osoba može delovati kao da je bez života, dok je zapravo svesna.
• Superhladno stanje tela (hipotermija) – kada telesna temperatura opadne ispod određenog nivoa, funkcije postaju gotovo nevidljive, što može prevariti i iskusne lekare.

Međutim, šest takvih slučajeva kod jedne osobe, u kontekstu nedostatka pristupa savremenoj dijagnostici, otvara prostor i za sumnju, ali i za istraživanje.

Kulturni aspekt: Verovanja i strah u zajednici

U mnogim ruralnim delovima sveta, smrt i povratak među žive često se posmatraju kroz prizmu mistike. U Tanzaniji i drugim delovima istočne Afrike, i dalje postoje snažna verovanja u vještice, duhove i “neprirodne sile”.

Azizi je, iako možda potpuno nevino, postao simbol nečeg neobjašnjivog – a samim tim i nepoželjnog. Meštani ga se klone, ne zbog dokaza, već zbog straha od nepoznatog.

Zaključak: Nauka, vera ili strah?

Bez obzira da li verujete u nadprirodno, slučaj Ismaila Azizija podseća koliko je granica između nauke i verovanja tanka, naročito u sredinama gde medicina nije lako dostupna.

Njegova priča ostaje zagonetka – za jedne dokaz o snazi života, za druge izvor straha, a za sve nas poziv da bolje razumemo kako trauma, izolacija i stigma mogu oblikovati nečiji život.