Zašto je Dodik morao isključiti komentare na društvenim mrežama — i šta to govori o današnjoj politici komunikacije

Javni i politički diskurs sve više se vodi preko društvenih mreža — brzo, direktno i često emocionalno. Jedan zanimljiv primer dolazi iz okvira Republike Srpske, gde je Milorad Dodik najpre svojim objavama na mreži X (bivši Twitter) izazvao žestoke reakcije — da bi ubrzo nakon toga onemogućio komentare. Iako je nastojao zaustaviti lavinu reakcija, bilo je prekasno — poneki komentari već su postali viralni

Kada politika reaguje emotivno — i povlači poteze

U tri ključna slučaja koje je medijski zabeležila publika:

• Oštri politički istupi o Sarajevu, Dejtonu i „Trojki“, koji su pokrenuli lavinu kritika — brzo nakon objave uvedena su ograničenja komentarisanja
• Objava o razgovoru s Vučićem, u kojoj je Dodik nazvao srpskog predsednika „bolesnim“ — takođe je naišla na burne reakcije, zbog čega su komentari ugašeni
• Jer politički govori koje podstiču polarizaciju (npr. slavljenje suverenizma, osporavanje Sarajeva ili parade patriotskog jednoglasja) često izazivaju kritike, koje se zatim gurne pod tepih – brisanjem komentara.

Šta govori strategija “isključi komentare”?

1. Vođena kontrola diskursa – Nedopustivo je, kažu društvene mreže, ali neprestano je praksa: objavi se – a kritika se cenzuriše.
2. Pažnja je već privučena – I nakon gašenja komentara, negativni delovi diskusije ostaju arhivirani, često s milijardama pregleda.
3. Gubitak dijaloga – Umesto javne debate, interakcija se ugašava – što često vodi ka još većoj udaljenosti između vlasti i javnosti.

Šta o ovom trendu kažu drugi?

Neki korisnici na Redditu komentarišu:

“Na vestima o Čoviću ne možete komentarisati uopšte… sve je ugašeno”
— jedan od mnogih primera ugašenih prostora za diskusiju, i refleksija na šire društvene trendove

Ovo nije samo Dodikova praksa — česta je i šire, kad se politiku stavlja ispred pluralizma i javne debate.

Šta iz ovoga možemo naučiti?

• Transparentnost vs. kontrola – Demokratski diskurs zahteva prostor za kritiku. Kada se ograniči, to signalizira nepoverenje.
• Digitalna memorandum politikama – Gašenje komentara ne briše tragove — one ostaju dostupne i podsećaju na polarizaciju.
• Odgovornost glasača – Kao korisnici mreža, dobro je znati kako se naši komentari koriste (ili ne koriste) u javnoj sferi politike.

Zaključak

Milorad Dodik je samo jedan od brojnih političara koji koriste društvene mreže za komunikaciju, a zatim — kada reakcije izmaknu kontroli — gase komentare. To je trend koji rastuće podseća na oblik političke stratifikacije, u kojem se kontroliše šta se vidi i priča.

Bez slobode diskusije, demokratija gubi fragment po fragment. Pitanje za sve nas je — da li prihvatamo taj trend ili tražimo drugačiji, aktivniji dijalog?